Usled karakteristične razmere i strukture blokova, kontekst Novog Beograda,ističe formu objekta kao jedan od prvih i najkarakterističnijih vidova raspoznavanja. Skulpturalnost, jednostavnost kontura, oblik i volumen iz čije zapremine proističe karakteristična fasada koja se apstrakuje usled veličine na otvorenu (velike površine stakla), zatvorenu (velike zatvorene površine) i perforiranu (sa prozorima koji na površini ovih dimenzija zbog ponavljanja formiraju geometrijsku matricu) oblikuju prostor Novog Beograda dajući karakter uličnom frontu. Forma pojedinih objekata i struktura koja nastaje dovođenjem ovih formi u posebne prostorne odnose predstavljaju sistem na osnovu koga nastaje urbano tkivo ovog dela grada za razliku od klasičnog centra Beograda za koji je karakteristična kontinualnost fronta ili niz. Forma predloženog rešenja je dinamična, zakošena, predstavlja savremenu interpretaciju moderne forme.
Nasleđe modernizma ogleda se u slobodnom prizemlju i planu, vizuelnom odvajanju kula od postamenta tako da volumeni kao da lebde, u skeletnom konstruktivnom sistemu i u tretmanu krova kao pete fasade sa krovnom terasom. Kosi uglovi plana objekta i kula doprinose dinamici ugla i vitkosti cele kompozicije. Fasada objekta se interpretira kao jedinstveni omotač volumena. Deluje homogeno, perforirano, sa posebnim sistemom horizontalne podele, sa velikim površinama koje mogu da se koriste kao široki ekrani, koje time dobijaju karakter medija. Slojevitost fasade daje dubinu i transparentnost objektu, kao i finoću njegovim konturama koje usled vizuelnog smicanja spoljnog sloja koji štiti od sunca i unutrašnjeg, staklenog koji definiše enterijer gube oštrinu naglašenu kosim formama.