Koncept za tipsku fruškogorsku kuću za odmor zasnovan je na okretanju kuće ka dvorištu i prožimanju zatvorenih i otvorenih sadržaja. Arhitektonska forma vile proistekla je iz tradicionalne dužne dvovodne kuće karakteristične za vojvođansko podneblje. Kuća je okrenuta ka ulici svojom zabatnom stranom, čime je ostvarena privatnost i orijentacija svih prostorija na tri dvorišne strane. Dnevna zona ima trostranu orijentaciju i koristi spoljni prostor kao svoja proširenja – letnja kuhinja i natkriveno sedenje koje se nastavlja na bazen sa plažom. Koncept se bazira na potpunoj otvorenosti kuće prema dvorištu sa maksimalnim prožimenjem: spolja – unutra. Sadržaji se razvijaju u dva poprečna pravca (upisani krst) sa dnevnim boravkom i kuhinjom kao okosnicom prostora. U kracima tako postavljene geometrije dominiraju prostori letnje kuhinje sa ručavanjem na otvorenom, a natkrivenom prostoru. Na drugoj strani ove ose razvija se prostor za odmor i rekreaciju, dok se u glavnoj osi kuće razvija spoljni – natkriveni boravak kao kontinuitet unutrašnjeg. Ovakvom postavkom autori su nameli da ostvare jedan višeznačni prostor otvorenih vizura, ali istovremeno u određenim trenucima i stvaranje ambijenata koji mogu da se odvojeno koriste. To je istovremeno i namera da može ostvareni prostor da obezbedi i nezavisno korišćenje prostora, pa da li različitih starosnih grupa ili posebnih funkcionalnih interesa. 

Usled karakteristične razmere i strukture blokova, kontekst Novog Beograda,ističe formu objekta kao jedan od prvih i najkarakterističnijih vidova raspoznavanja. Skulpturalnost, jednostavnost kontura, oblik i volumen iz čije zapremine proističe karakteristična fasada koja se apstrakuje usled veličine na otvorenu (velike površine stakla), zatvorenu (velike zatvorene površine) i perforiranu (sa prozorima koji na površini ovih dimenzija zbog ponavljanja formiraju geometrijsku matricu) oblikuju prostor Novog Beograda dajući karakter uličnom frontu. Forma pojedinih objekata i struktura koja nastaje dovođenjem ovih formi u posebne prostorne odnose predstavljaju sistem na osnovu koga nastaje urbano tkivo ovog dela grada za razliku od klasičnog centra Beograda za koji je karakteristična kontinualnost fronta ili niz. Forma predloženog rešenja je dinamična, zakošena, predstavlja savremenu interpretaciju moderne forme.

Nasleđe modernizma ogleda se u slobodnom prizemlju i planu, vizuelnom odvajanju kula od postamenta tako da volumeni kao da lebde, u skeletnom konstruktivnom sistemu i u tretmanu krova kao pete fasade sa krovnom terasom. Kosi uglovi plana objekta i kula doprinose dinamici ugla i vitkosti cele kompozicije. Fasada objekta se interpretira kao jedinstveni omotač volumena. Deluje homogeno, perforirano, sa posebnim sistemom horizontalne podele, sa velikim površinama koje mogu da se koriste kao široki ekrani, koje time dobijaju karakter medija. Slojevitost fasade daje dubinu i transparentnost objektu, kao i finoću njegovim konturama koje usled vizuelnog smicanja spoljnog sloja koji štiti od sunca i unutrašnjeg, staklenog koji definiše enterijer gube oštrinu naglašenu kosim formama. 

Rad predlaže atraktivno rešenje natkrivenog prostora između starog i novog objekta. Takav interni trg, kao javni ambijent daje novu dimenziju doživljaja prostora. To je elemenat identifikacije novog objekta i mesto ukrštanja muzejskih i javnih sadržaja. Rečju: veoma impresivan i dimenzijom upečatljiv višenamenski javni prostor. Sa aspekta zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa ovaj rad najviše „čuva“ postojeći objekat, omogućava sagledavanje dvorišne fasade sa svim njenim arhitektonskim elementima (npr. koridor postojećeg stepeništa...). Aktiviranjem kompletne površine parcele, „sudar“ starog i novog nije konfliktan, a formiran međuprostor (unutrašnji trg) ima karakter impresivnog javnog prostora i novog gradskog (muzejskog) akcenta. Potpuno čista velika zidna površina , dodatno potencira visinsku denivelaciju i stvara određeni otklon prema novom objektu iz vizure zgrade Generalštaba. Jedan od najvećih kvaliteta rada predstavlja lucidno rešena partija ulaza muzeja, koja posetioce uvodi rampom u centralni, višeetažni prostor - PRISTUPNI TRG. Rad nudi jasno definisanu šemu kretanja posetiocima muzeja kroz izložbenu postavku, koja zauzima čitavu širinu fronta zgrade prema Resavskoj ulici. Ostvarnom geometrijom plana projektovan je kružni tok kretanja posetioca kroz izložbeni prostor (stari i novi deo objekta) što afirmiše konceptualnu nameru. Ekonomski ulaz i dopremanje izložbi iz pravca preko Nemanjine ulice je još jedan nedvosmisleni doprinos ovog rada. Dominantan odnos prema javnoj funkciji u pojedinim aspektima je podredio neke druge strukturne muzejske funkcije.

Formiranje primarnog koncepta razvoja stambeno-poslovnog kompleksa “Aleksa Dudić“ u Zemunu bazirano je na savremenih principima održivosti kako sa programskog tako i sa energetskog aspekta.  Osnovno polazište definisanja novoplanirane fizičke strukture se zasniva na stavu da je neophodno ostvariti suštinsko usklađivnje planiranih arhitektonskih intervencija sa neposrednim okruženjem kako u filozofskom tako i u materijalnom smislu. U ovom procesu se kontinurirano teži minimiziranju međusobnih uticaja uz istovremeno ostvarenje visokog nivoa komfora i stvranje novog, savremenog arhitektonskog izraza, dajući celom kompleksu prepoznatljivost na nivou šireg okruženja. Bazični koncept projekta, od osnovnih elemenata urbane forme: položaj, veličina, struktura i međusobni odnos objekata, preko njihovog internog sklopa i projektovane materijalizacije koristi principe „zelene arhitekture“ postavljajući odgovarajući osnov za adekvatnu primenu principa energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije.