Mitarh

najnovije

najstarije

Hotel Sea Star

2024

lokacija: Budva, Crna Gora

status: realizovan

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Jelena Kuzmanović, mast.inž.arh.

Projektanti i saradnici:

Svetlana Nešić, arh. tehničar

Ivana Nišavić, mast.inž.arh.

Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.

Maja Morošan, mast.inž.arh.

Pavle Stamenović, mast.inž.arh.

3D vizualizacija:

Studio Nacrt

lokacija: Budva, Crna Gora

status: realizovan

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Jelena Kuzmanović, mast.inž.arh.

Projektanti i saradnici:

Svetlana Nešić, arh. tehničar

Ivana Nišavić, mast.inž.arh.

Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.

Maja Morošan, mast.inž.arh.

Pavle Stamenović, mast.inž.arh.

3D vizualizacija:

Studio Nacrt

Koncept i funkcija objekta proizilaze iz zahteva kompleksnosti hotela od 4 i 5 zvezdica. Osnovni korpus objekta se razvija uz glavno šetalište-promenadu duž bečićke plaže. Organizacijski je predložen koncept celina, gde su formirane celine koje su razdvojene u funkcionalnom pogledu, kao i vizuelnom da se minimalizuje celokupan izgrađeni gabarit objekta. Arhitektonska forma je koncipirana od belih horizontala, koje se indentifikuju sa morskim formama (broda), a bočne strane su "kontrastna" arhitektura. Blagom zakošenošću forme su zadovoljene vizure, a poslednje etaže su jos više povučene da bi se dobili zeleni krovovi i u vizuelnom pogledu smanjila visina ka pešačkoj zoni. Zelenilo, u vertikalnim i horizontalnim potezima na fasadama, objekat vizuelno povezuju sa okolnim prostorom.

Urbanističko-arhitektonsko rešenje šetališta grada Budva

2023

lokacija: Budva, Crna Gora

status: konkurs (DRUGA nagrada)

Autori:

Branislav Mitrović, dia

dr Đorđe Alfirević, dia,

Dušan Međedović, mast.inž.arh.

Dušan Grujović, mast.inž.arh.

Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

Projektant-autor:

Ivana Lakić, mast.inž.arh.
Projektanti saradnici:

Milica Knežević, mast.inž.arh.

Milica Ćoćić, mast.inž.arh.

lokacija: Budva, Crna Gora

status: konkurs (DRUGA nagrada)

Autori:

Branislav Mitrović, dia

dr Đorđe Alfirević, dia,

Dušan Međedović, mast.inž.arh.

Dušan Grujović, mast.inž.arh.

Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

Projektant-autor:

Ivana Lakić, mast.inž.arh.
Projektanti saradnici:

Milica Knežević, mast.inž.arh.

Milica Ćoćić, mast.inž.arh.

Predloženim rešenjem je razmotrena remodelacija kompletnog budvanskog priobalja i pružena je mogućnost za stvaranje novog identiteta grada Budve. Predmetno područje je tretirano kao savremeni produžetak i reinterpretacija Starog grada Budve u prostornom, ambijentalnom i funkcionalnom smislu. Budva je u poslednjih nekoliko decenija doživela nagli razvoj koji je nažalost rezultirao, može se reći urbanističkim haosom, izgubila je identitet primorskog grada. Jedini kvalitetni urbani, prostorni i arhitektonski resurs je Stari grad. U projekciji rekonstrukcije takvog stanja smatramo da treba maksimalno istaći poziciju istorijskog središta kao repera, revitalizovati prostor buduće marine i dalje priobalja do rta Zavale. U ovom radu, autori su pokušali da upravo kroz ta tri repera (Stari grad, marina, šetalište sa plažom) pokušaju da Budvi vrate identitet. Smatramo da na ovom potezu zahtevane rekonstrukcije glavni novi artefakt treba da bude zeleni korpus visokog drveća (autohtone vrste primorskog bora, libanskog kedra, platana, u kombinaciji sa mimozom, oleandrom, magnolijom, mimozom, maslinom, itd.), radi stvaranja nove ‘‘arhitekture’’ koja bi ambijentalno i u vizurama sa mora prema kopnu, zaklonila urbanistički i arhitektonski nered i konture gabarita objekata u zaleđu. Smatramo, da stvaranjem jednog takvog ‘‘jakog’’ pešačkog i zelenog koridora, koji se prožima i preklapa sa plažom, može da se ostvari autentični primorski ambijent. Prožimanjem šetališta i plaže sa širenjem plaže u međuprostor, sve do zelenih zasada, može se rešiti neuralgična i slaba tačka obale – deficit prostora za plažu i pripadajuće joj funkcije.

Arheološki park Belo brdo, Vinča

2022

lokacija: Belo brdo-Vinča, Srbija

status: konkurs

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

Dušan Međedović, mast.inž.arh.

Dušan Grujović, mast.inž.arh.

dr Jelena Mitrović

Ivana Lakić, mast.inž.arh.

Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.

Saradnik:Miloš Čolić

lokacija: Belo brdo-Vinča, Srbija

status: konkurs

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

Dušan Međedović, mast.inž.arh.

Dušan Grujović, mast.inž.arh.

dr Jelena Mitrović

Ivana Lakić, mast.inž.arh.

Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.

Saradnik:Miloš Čolić

Urbanistička kompozicija kompleksa arheološkog parka proizlazi iz ideje o vizuelnom jedinstvu predela, upućujući na identitet geografskog mesta prvog urbanog naselja u evropskoj praistoriji. Ispoljavanje vinčanskog pejzaža tehnički se ostvaruje linijskim kretanjem iznad terena koje obuhvata razuđene prostorno-programske i teritorijalne elemente (ambijentalne celine 1,2,3,4,5) kompleksa sa novom pejzažnom perspektivom. Identitet celine postignut je otvaranjem vidnog polja, a ključna veza između strukture i prostora preneta je u ravan njenog odnosa sa okruženjem. Podizanjem staza, funkcionalni zahtevi konstrukcije na arheološkom lokalitetu (kao što su multiplikacija, ekstenzija, mobilnost i rasklopivost) transponuju se u opšti uslov arhitekture na čitavoj lokaciji, čije se (objektivno neograničene) formalne mogućnosti svode na projektovanje jediničnog sklopa (ili sklopova). Celokupna arhitektonsko-urbanistička intervencija zamišljena je kao trajektorija nad onim što je nepromenljivo, egzaktno i elementarno – poljem ili tlom (zemljištem) koje je preduslov i konačno ishodište, urbana posledica „neolitske revolucije“. Geometriju kompleksa čine razvijene linije kretanja - jedan mogući, ali ne i jedini niti konačni meandar u geo-morfološkoj perspektivi vinčanskog okruženja. Ona je određena pozicijama koje upravljaju vizuelnim putovanjem kroz metaistorijski pejzaž na geografskoj pozadini.

Ekstenzija Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

2021

lokacija: Beograd, Srbija

status: konkurs

Autori:

Branislav Mitrovic, dia

dr Đorđe Alfirević

Projektantski tim:

Stefan Lakić, mast.inž.arh.Dušan Grujović, mast.inž.arh.Uroš Majstorović, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.

lokacija: Beograd, Srbija

status: konkurs

Autori:

Branislav Mitrovic, dia

dr Đorđe Alfirević

Projektantski tim:

Stefan Lakić, mast.inž.arh.Dušan Grujović, mast.inž.arh.Uroš Majstorović, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.

Koncept proširenja postojećih sadržaja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu zasnovan je na mimikričnom stavu I poštovanju arhitekture zaštićenog objekta. Novi objekat je gotovo u potpunosti ukopan I prekriven zatravljenom škarpom. Gornja kota krova (partera) novog objekta je poravnata sa kotom prizemlja muzeja (±0.00), čime je prividno zaklonjena traka prozorskih otvora preko kojih se osvetljava suteren muzeja. Kota poda novog objekta je izjednačena sa kotom suterena muzeja (-4.80). Iz bezbednosnih razloga je oko muzeja porojektovana denivelisana traka (po principu kanala), preko koje suterenske prostorije muzeja dobijaju prirodno osvetljenje sa bočne strane. Ovakvim stavom muzej dobija adekvatan pijedestal, čime se ističe njegova skulpturalna volumetrija.

Glavni pristup novom objektu je preko denivelisane („prosečene”) pešačke komunikacije sa blagim rampama, koja je povezuje uličnu stranu, orijentisanu prema Ušću, sa Parkom prijateljstva u zaleđu muzeja. Ulaz u podzemni deo je naglašen proširenjem u vidu zelenog amfiteatra preko koga podzemni sadržaji dobijaju deo prirodnog osvetljenja. Iznad pešačke komunikacije je predviđena zastakljena nadstrešnica koja akcentira poziciju službenog ulaza u muzej i pruža neophodno prirodno osvetljenje ostalim sadržajima.

Narodni muzej u Nišu

2020

lokacija: Niš, Srbija

status: konkurs (OTKUP)

Autori:

Branislav Mitrović, diaJelena Kuzmanović, mast.inž.arh.

dr Đorđe Alfirević

Projektantski tim:

Stefan Lakić, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

lokacija: Niš, Srbija

status: konkurs (OTKUP)

Autori:

Branislav Mitrović, diaJelena Kuzmanović, mast.inž.arh.

dr Đorđe Alfirević

Projektantski tim:

Stefan Lakić, mast.inž.arh.Dušan Međedović, mast.inž.arh.Uroš Majstorović, mast.inž.arh.

Nova zgrada Narodnog muzeja je kocipirana kao kompoziciona spona između postojećih zgrada Oficirskog doma , zgrade episkopa Jeronima i konzulata Bugarske. U arhitektonskom smislu objekat je nenametljiv i ima ulogu da „poveže” susedne objekte u skladnu celinu. Primaran sklop zgrade čine dva kubična ortogonalna volumena, koji se međusobno prožimaju formirajući apstraktnu kompoziciju. Izdizanjem njenog izduženog segmenta u odnosu na parte rstvoren je utisak „lebdenja” koji doprinosi karakteru zgrade muzeja kao umetničkog dela. Glavni pristup kompleksu je sa parkovske strane i novoformiranog platoa Orlovića Pavla, dok je iz Jeronimove ulice predviđen pomoćni ulaz preko pristupnog platoa koji je formiran u vidu zakošenog amfiteatra. Ulaz za prijem umetničkih dela je iz Jeronimove ulice, neposredno uz objekat konzulata.

Urbanističko-arhitektonsko rešenje turističkog kompleksa Čanj

2018

lokacija: Čanj, Crna Gora

status: konkurs (OTKUP)

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Maja Morošan, mast.inž.arh.

Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.

Marija Miković, mast.inž.arh.

Projektant:

Jelena Kuzmanović, mast.inž.arh.

Saradnici:

Aleksa Grgurović, dipl.inž.arh.

Mina Đukanović, dipl.inž.arh.

Tamara Milijanović, dipl.inž.arh.

Natalija Rajović, dipl.inž.arh.

Đorđe Jovanović, dipl.inž.arh.

lokacija: Čanj, Crna Gora

status: konkurs (OTKUP)

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Maja Morošan, mast.inž.arh.

Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.

Marija Miković, mast.inž.arh.

Projektant:

Jelena Kuzmanović, mast.inž.arh.

Saradnici:

Aleksa Grgurović, dipl.inž.arh.

Mina Đukanović, dipl.inž.arh.

Tamara Milijanović, dipl.inž.arh.

Natalija Rajović, dipl.inž.arh.

Đorđe Jovanović, dipl.inž.arh.

Osnovni princip koncepta je da se u ekološkom smislu: i saobraćajno (infrastruktura) i oblikovno (objekti apartmana i vila) minimizira izgrađena struktura, kako bi se najatraktivnijim delom sadržaja hotela naglasio i akcentovao deo izgrađene arhitekture kojoj nije moguće sakriti na jednoj ovako eksponiranoj, a dragocenoj lokaciji. Veoma je odgovoran arhitektosnko‐oblikovni i urbanistički zadatak: kako jednu raznorodnu građevisnku strukturu rasporediti na eksponiranoj lokaciji brda a da se izbegne nesklad u kompoziciji i “ranjavanje” konture brda. U našem arhitektonskom predlogu osnovni napor je usmeren da se što više izgrađene strukture “nasloni” na brdo i “utopi” u kontekst, a da se istovremeno formuliše akcenat koji bi obeležio novi kompleks.

Vinarija Kovačević

2018

lokacija: Irig, Srbija

status: pozivni konkurs

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Marija Miković, mast.inž.arh.

Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.

Projektant:

Adrijana Stracenski, mast.inž.arh.

lokacija: Irig, Srbija

status: pozivni konkurs

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Marija Miković, mast.inž.arh.

Jelisaveta Arsenović, mast.inž.arh.

Projektant:

Adrijana Stracenski, mast.inž.arh.

Hotel Falkons

2017

lokacija: Budva, Crna Gora

status: u izgradnji

Autori:

Branislav Mitrović, dia,Jelena Kuzmanović, mast.inž.arh.

Projektant:

dr Đorđe Alfirević

Saradnico:

Svetlana Nešić, arh. tehničarIvana Nikolić, mast inž.arh,Danijela Bakić, mast.inž.arh.

Vizuelizacije:

studio Nacrt

lokacija: Budva, Crna Gora

status: u izgradnji

Autori:

Branislav Mitrović, dia,Jelena Kuzmanović, mast.inž.arh.

Projektant:

dr Đorđe Alfirević

Saradnico:

Svetlana Nešić, arh. tehničarIvana Nikolić, mast inž.arh,Danijela Bakić, mast.inž.arh.

Vizuelizacije:

studio Nacrt

Turističko naselje “Smokvica”

2017

lokacija: Budva, Crna Gora

status: konkurs (DRUGA nagrada)

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Jelena Kuzmanović, mast.inž.arh.

Pavle Stamenović, mast.inž.arh.

Dušan Stojanović, mast.inž.arh.

Danijela Bakić, mast.inž.arh.

Projektant:

Adrijana Stracenski, mast.inž.arh.

Saradnici:

Olgica Stević, mast.inž.arh.

Olja Stanković, mast.inž.arh.

Marija Miković, mast.inž.arh.

Tamara Miljanović, mast.inž.arh.

Milica Marković, mast.inž.arh.

Aleksa Grgurović, student

Miljkan Bojanić, student

Prostorni prikazi:

Aleksandar Matić, mast.inž.arh.

Bojan Graovac, mast.inž.arh.

lokacija: Budva, Crna Gora

status: konkurs (DRUGA nagrada)

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Jelena Kuzmanović, mast.inž.arh.

Pavle Stamenović, mast.inž.arh.

Dušan Stojanović, mast.inž.arh.

Danijela Bakić, mast.inž.arh.

Projektant:

Adrijana Stracenski, mast.inž.arh.

Saradnici:

Olgica Stević, mast.inž.arh.

Olja Stanković, mast.inž.arh.

Marija Miković, mast.inž.arh.

Tamara Miljanović, mast.inž.arh.

Milica Marković, mast.inž.arh.

Aleksa Grgurović, student

Miljkan Bojanić, student

Prostorni prikazi:

Aleksandar Matić, mast.inž.arh.

Bojan Graovac, mast.inž.arh.

Izvanredan – netaknut pejzaž lokacije za buduće „Turističko naselje Smokvica“ inicira nekoliko pitanja koja će uticati na budući izgled ambijenta. Na teritoriji opštine Budva u proteklom periodu intenzivne izgradnje nije izveden nijedan turistički rezidencijalni kompleks koji ima prepoznatljiv identitet, respektabilan odnos prema zatečenom pejzažu i pažljiv odnos prema izuzetno bogatom I dragocenom ruralnom (urbanom) nasleđu. Autori su pokušali da u ovom projektu makar otvore takva pitanja i pokušavaju da prezentuju jedan predlog koji bi objedinio čitav spektar poželjnih, a često suprotstavljenih zahteva. U cilju boljeg razumevanja konteksta izgradnje u Crnij Gori danas, analiziran je možda najatraktivniji izgradjeni kompleks na teritoriji opštine Budva. Preizgrađenost strukture takvog naselja „lečena“ je i naknadno tretirana uvođenjem zelenila, koje je u velikoj meri, prema našem mišljenju, unapredilo ambijent i ublažilo utisak preizgrađenosti. Stari su u Paštrovićima kroz vekove od divljeg, netaknutog pejzaža „otimali“ i za potrebe poljoprivrede kultivisali prostor gradeći vrtače koje tako postaju prepoznatljiva topografija krajolika. Kroz ovaj projekat autori su pokušali da takav način ophodjenja prema pejzažu uvedu kao princip u odnosu na konturu terena. Visoki procenat objekata, a posebno hoteli kao najgabaritnije građevinske strukture su „utisnuti“ u teren kako bi ublažili konflikt velikih masa na pokrenutom i veoma zakošenom terenu. Arhitekturom na taj način dominira ozelenjena kaskada i stvara utisak neizgrađenosti i maksimalnog poštovanja zatečenog ambijenta.

Pretpostavljeni benefiti:

Bezbolna i po krajolik neagresivna „zelena“ arhitektura. Pod ovim se misli arhitektura koja nije samo ozelenjena vegetacijom, već ovakav pristup predlaže i omogućava uvođenje svih ekoloških tehnoloških unapređenja. Veći stepen „sakrivenih“ a nedevastiranih prostora. Kako je već naglašeno, konceptom se nastoji da se zatečeni netaknuti pejzaž u što većoj meri sačuva jer takav krajolik je jedan od najvažnijih vrednosti zbog kojih je Crna Gora i prepoznata kao područje izuzetne lepote. Za mediteranske uslove i arhitekturu mogućnost velikih otvora kompletno orijentisanih prema moru, a nevidljivih zbog duboke senke. koncept senke ima dvojaku prostorno funkcionalnu vrednost: omogućava veće otvorene prostore/terase, deck‐ove sa sadržajima za relaksaciju, što čini najvažniji prostorni konfor boravka na moru. Bolja mogućnost akcentovanja određenih arhitektonskih celina koje svojom funkcijom i repernom pozicijom u prostoru to zaslužuju (na primer kružni restoran i vidikovac „gumno“, trougaoni restoran,...) Izbegavanje uniformisanosti i ponavljanja tipova vila koje tada svojom pojavnošću stvaraju utisak prenatrpanosti u prostoru i gubitka identiteta. U svim projektovanim objektima, sve stambene jedinice imaju direktan pogled prema moru. To je bio jedan od ključnih kriterijuma pri projektovanju kako pojedinaćnih objekata, tako i njihovih medjusobnih odnosa unutar urbanističke celine. Zbog seizmičkih karakteristika terena, izbegnuti su tako višespratni slobodnostojeći objekti, a najveći procenat objekata, više od 90%, je ukopan ili „prislonjen“ ili “uz” teren.Dakle, umesto da su objekti konstruisani na terenu, oni izranjaju iz terena.

Minimiziranjem artefakta – zgrade, i mimikrijskim pristupom obezbeđuje se mogućnost akcentovanja određenih arhitektonskih pozicija, kao i preslikavanje homogenih seoskih struktura grupacija i njihovih matrica.

Apartmani – apartmansko naselje karakteriše visok nivo konfora uz istovremeno ekonomično raspolaganje prostorom: svaki apartman poseduje svoju komotnu terasu‐baštu od skoro 50% kvadrature stana. Svaki apartman ima mogućnost garažiranja vozila (1.5 parking mesto po apartmanu). Sve prostorije u apartmanima orjentisane su prema moru.

Ambijentalne celine formiraju pauzu i predah, te ambijentalizuju naselje. Usitnjenost strukture u ovim zonama doprinosi ambijentalizaciji i prepoznatljivosti pojedinačnih prostornih pozicija. Ovi sklopovi takođe sadrže stanove koji imaju logiku kuće ali u ambijentu u koje se dodatni sadržaji, poput bazena i drugih rekreativnih sadržaja mogu deliti.

Vile na hridi – predstavljaju jedno od težišta urbanističkog koncepta. Autori prepoznaju prominentnu poziciju hridi kao najelitniju zonu celog masterplana. Ova lokacija ima možda najbolju (najatraktivniju) poziciju pa su vile projektovane u kaskadnom poretku kako bi se ostvario najviši standard prostora (spoljnog i unutrašnjeg i vizure). Na otvorenom prostoru su projektovane velike zelene površine kao bašte‐palube prema moru, sa nesmetanim pogledom ka pučini u vizuelnom luku od Budve do Petrovca. Najviše eksponirani deo unutrašnjeg prostora je projektovan kao dvovisinski ambijent koji lebdi nad liticom. Posebna pažnja je usmerena na projektovanje ambijenata i prostora koji će na najbolji način uvesti konfor elitnog stanovanja u primorski predeo. Stoga koncept predlaže nekoliko tipova vila koje su projektovane u zavisnosti od nagiba terena i pozicije, pogleda i oblika lokacije, a po mogućstvu i prema aspiracijama budućih vlasnika. Izdvajaju se tri osnovne tipologije vila, i to: 1. vile na hridi koje se ,,razlistavaju,, i prate tlo, zatim 2. atrijumska vila i 3. vila u koju se ulazi sa gornje kote.

Ugostiteljstvo i usluge – dva restorana u zoni UP2 i zoni UP4b u arhitektonsko oblikovnom smislu predstavljaju reperne tačke plana kako bi na što bolji način sugerisali da su u pitanju mesta susreta, zabave i uživanja. Projekat partera definiše brze veze do obale. Dva poslovna objekta u zonama UP4a i UP4b zadovoljavaju potrebe naselja za uslugama i poslovanjem i projektovani su kao skeletne strukture koje u funkcionalnom smislu mogu da prihvate najrazličitije sadržaje.

Obala – priobalna zona pažljivo je projektovana u skladu sa postojećom geometrijom obale i potencijalima njenog pripitomljavanja. Naime, zone koje čini sitniji drobljeni kamen artikulisane su kao plaže, dok su zone koje oštro ili strmo silaze u more tretirane kao plaže – ploče, sa bezbednim prirodnim, slanim bazenima. Na taj način tretman obale omogućava niz pristupa, pristana, dokova i drugih tačaka komunikacije izmedju prostora mora i obale.